 |
|
|
Univerzalni zivot - Unutarnja religija
Unutarnja religija je život u Bogu, koji povezuje sve ljude u Svoje jedinstvo i ljubav.
Životu u Božjem duhu poučavao je i poučava nas Duh istine, kroz Deset Bozjih zapovesti i Isusovom Besedom na Gori.
Bog je slobodni duh i nema ništa zajedničko sa spoljašnjom religijom, sa crkvenom institucijom. Crkvene institucije su obeležile svoju predstavu time kakav bi Bog morao da bude i kako mu treba prići, i svoju predstavu su nametnule svojim vernicima, izmedju ostalog i krštenjem beba. To su spoljašnje religiozne predstave, to je Božja slika crkvenih institucija, koja medjutim nema ništa zajedničko sa istinitim Jednim, Bogom.
Spoljašnje religije imaju svoje tradicije za obožavanje njihove predstave o Bogu. U Carstvu Božjem ne postoje ni spoljnje religije ni tradicije. Crkveni službenici i mnogi crkveni vernici skamenili su se u svojim tradicijama.
I tako mnogi više ne primećuju koliko prezira prema čoveku postoji u sadržaju crkvenog učenja. Za njih i danas važi ono što piše u Starom zavetu.
Na mnogim mestima je na pr. pripisano Mojsiju, da Bog, lično zahteva smrtnu kaznu ( u ono vreme: kamenovanje) na pr. za onog ko prokune svoje roditelje, za brakolomce, za onog koji se odupre misljenju sveštenika, za homoseksualce i još puno toga. Mnogi podmukli načini ponašanja su pripisivani Bogu. Njegove neprijatelje treba uljuljkati u pogrešan osećaj sigurnosti a potom ih pobiti. Potom na mnogim stranicama su ''božanske'' instrukcije, koje privilegije se odaju sveštenicima i kako oni trebaju voditi računa o tome da se životinje brutalno muče, ubijaju, komadaju i spaljuju- za, kako se kaze, ''umirujući miris za Gospoda''... (lev.3:5)
Sve ovo su učenja spoljašnje religije. Pogled u istoriju pokazuje koje plodove je ovo donelo. Samo treba pomisliti na krstaške ratove, progone jeretika i Jevreja, inkviziciju, spaljivanje veštica, i još mnogo više.
I kakav je stav spoljašnje religije prema životinjama, našim sabližnjima?
Iako je Isus Hrist oštro osudjivao svako ubijanje- uključujući i ubijanje životinja, službene crkve podržavaju klanice, eksperimente na životinjama, manipulaciju gena, čak i bestijalne ritualne okrutnosti nad životinjama.
Unutarnja religija nema spoljnje vodje.
Ljudi koji slede Isusa Hrista,sačinjavaju kao zajednica unutarnju religiju. Ona nema rituale, nema dogme, nema sveštenike ni pastore, nema članstvo pa tako ni krštenje beba.
Unutarnja religija je bazirana na slobodi, a sloboda znači prihvatiti Božju ljubav i učiti se u božanskoj ljubavi, da bi razumeli bližnje i da bi poštovali nju ili njega kao kler ili sina Božjeg.
Onaj koji korak po korak primenjuje zakone Božje u svom životu, pripada unutarnjoj religiji, svejedno da li se prikljucuje jednoj zajednici unutarnje religije ili ne.
Ljudi unutarnje religije se udružuju u svesnosti da je Bog ljubav i da njegov Duh ljubavi, mira, milosrdja i dobrote boravi u svakom čoveku, u svakoj životinji, svakoj biljci, svakom kamenu, da, u svakom atomu, molekuli, u svakoj kapi vode.
Unutarnje hrišćanstvo usmerava na put u unutarnje, ka ljubavi prema Bogu i bližnjem i pokazuje postepeni put, da bi čovek našao izlaz iz uspavanosti svog ega, da bi se probudio u duhu slobode.
Prava sloboda sadrži kako samopoštovanje, tako i poštovanje bližnjeg. Sloboda znači takodje biti slobodan od razmišljanja protiv drugih, ili od razmišljanja da drugi treba da rade ovo ili ono za nas, što bi mi mogli uraditi sami. Biti slobodan, znači biti usmeren na jedini
Autoritet, na Inteligenciju, Boga, da bi naučili sta je Božja volja.
Ako koristimo svoju slobodu u Božjoj volji, onda mi istinski služimo Bogu i ljudima.
Istinska vera je vera dela. U ispravnom delovanju, u delovanju sa Bogom, u delovanju kroz komunikaciju sa Večnim Duhom, prisutna je pomoć kao i osećaj da Bog postoji i da Bog pomaže - svakom grešniku.
Jeste li zainteresovani? Želite li da prisustvujete susretu? Za više informacija i mesta susreta pogledajte: Susreti svih bogotražitelja.
|
|
